Rešavanje problema klimatskih promena predstavlja veliki izazov, a startup Mitti Labs iz Njujorka razvio je tehnologiju koja meri emisije metana iz rižinih polja i obučava stotine hiljada poljoprivrednika za primenu klimatski prihvatljivih metoda.
Partnerstva kao ključ za rast
Mitti Labs je uspeo da privuče investicije zahvaljujući strateškim partnerstvima. Najnovije saradnja je sa organizacijom The Nature Conservancy, fokusirana na regenerativnu poljoprivredu bez paljenja useva u Indiji. AI modeli kompanije meri, izveštavaju i verifikuju rad terenskih timova, koji pomažu poljoprivrednicima da usvoje prakse koje smanjuju emisije.
„Većina operacija na terenu obavlja se od strane lokalnog stanovništva iz sela gde se projekti sprovode“, izjavio je suosnivač Xavier Laguarta.
Proširenje na SaaS rešenja
Osim projekata za smanjenje metana u rižinoj proizvodnji, Mitti Labs razvija softverske alate za treće strane. Moguće je meriti Scope 3 emisije za druge projekte ili kompanije koje rade sa uzgajivačima pirinča. Ovo predstavlja SaaS uslugu za postojeće inicijative na terenu.
Sličan pristup koristi i Mati Carbon, dobitnik Xprize Carbon nagrade, koji nudi softver za merenje ugljenika u procesima poboljšanog kamenog vremenovanja.
Generisanje karbonskih kredita i benefiti za poljoprivrednike
Projekti smanjenja metana stvaraju karbonske kredite, koje Mitti Labs prati softverom. Kompanija uzima procenat od prodaje, a ostatak ide poljoprivrednicima i zajednici. Poljoprivrednici obično ostvaruju 15% veći prihod učestvujući u programima, što je ključno za male proizvođače na ivici profitabilnosti.
Kako funkcioniše tehnologija
Softver Mitti Labs analizira signale sa rižinih polja tokom vegetacione sezone. Rižina polja su poplavljena veći deo godine, što stvara anaerobne uslove u zemljišti i podstiče mikrobe da proizvode metan. Ovaj gas je 82 puta jači od CO2 u grejanju planete tokom 20 godina, a rižina proizvodnja doprinosi 10-12% antropogenih emisija metana.
Podaci dolaze iz satelitskih snimaka i radara, koji prodiru kroz oblake, biljke, vodu i zemljište. Te informacije se unose u AI modele obučene na satelitima i terenskim istraživanjima.
Fokus na male farmere u Aziji
U Indiji, gde je prosečna farma veličine jednog hektara, fizičko praćenje bi bilo preskupo. Dalekovodno osmatranje drži troškove nizak, a partnerstva omogućavaju širenje na milione poljoprivrednika. Devetdeset odsto pirinča se uzgaja u Aziji, uglavnom od strane malih proizvođača.
Nadamo se da će slične AI tehnologije uskoro stići i u Srbiju, gde klimatske promene utiču na poljoprivredu, iako pirinač nije naša glavna kultura. Inovacije poput ovih bi mogle da pomognu i našim farmerima u borbi protiv emisija.
