Android 17 desktop režim nudi jednostavnu ideju: povežite telefon na monitor, dodajte tastaturu i miša, i gledajte kako vaš uređaj postaje pravi računar. Odlučio sam da isprobam ovu funkcionalnost tokom jednog radnog dana, umesto da je samo površno testiram.
Cilj mi je bio jednostavan: napisati članak, urediti ga, izgraditi stranicu u WordPress-u, uploadovati potrebne sadržaje i objaviti bez vraćanja na laptop.
Prvi utisci o desktop režimu
Prva sat vremena nije bila katastrofa, što je učinilo sve još sumnjivijim. Uz monitor, tastaturu, miša i USB-C hub, Android desktop režim izgledao je prilično realno. Otvorio sam više taba u pretraživaču, mogao sam da kucam u dokumentima i komuniciram preko aplikacija.
Na trenutak, mogao sam da prihvatim lažnu realnost koju su mnogi najavljivali otkako su telefoni postali moćniji od laptopa koje smo koristili u školi.
Međutim, problem se javlja kada se desktop režim pretvara u potrebu za dodatnom opremom. Telefon mi je trebao hub da bi monitor, punjač, tastatura, miš i HDMI povezanost funkcionisali zajedno. Bluetooth može smanjiti kablovsku gužvu, ali donosi sa sobom i dodatne izazove u vezi povezivanja i baterija.
Mobilnost ili iluzija mobilnosti?
Argument o mobilnosti se ovde raspada. Teoretski, mogao bih koristiti TV u hotelu kao monitor i pretvoriti telefon u mini redakciju. U praksi, to znači nositi mali nabor dodataka i pretvarati se da tako putujem lagano. Desktop režim zapravo traži da sve oko mene bude kao laptop, osim samog laptopa.
Postavlja se pitanje: zašto bih uopšte nosio telefon kada već imam mašinu sa ekranom, tastaturom, trackpad-om, portovima i baterijom koja je već prilagođena ovom poslu?
Odgovor je iritantan. Android desktop režim može obaviti posao. Mogu pisati, graditi stranicu u WordPress-u i koristiti web alate koji čine savremeni rad. To je delimično zbog toga što su svi alati u pretraživaču, pa telefon zapravo samo treba da renderuje web usluge.
Iako je sve funkcionisalo, svakako je bilo potrebno više strpljenja. Učitavanje WordPress-a i građevinski procesi dolazili su sa dodatnom naplatom za strpljenje. Prelazak između tabova, upravljanje slikama i čekanje na menije učinili su svaki mali zadatak malo težim nego što bi trebao.
Između snova i stvarnosti
Najzagonetniji deo Android desktop režima je to što je dovoljno sposoban da učini san mogućim, ali dovoljno grub da trenutna verzija deluje apsurdno. Telefoni su već moćni i prisutni svuda.
Sci-fi verzija ovog koncepta lako se može zamisliti: jednostavno stavite telefon na dock kao bežičnu punjač, i gledajte kako se budi pun desktop okruženje. Ta budućnost zvuči privlačno, i voleo bih svet gde telefon postaje računar, a ne kompromitovani laptop sa dodatnim kablovima.
Na kraju, uspeo sam da napišem i izgradim članak sa svog telefona. Mogao bih to ponovo učiniti, što je možda najiritantnija priznanja ovde. Teže pitanje je zašto bih to radio, osim ako nešto već nije pošlo po zlu.
Ako je najiskrenija upotreba još uvek neka verzija „u slučaju nužde“, ko je zapravo ciljna grupa za Android desktop režim?
